„Luda noć! Ja sam momak na lošem glasu u ovom gradu, a ko si ti?…“ Otpeva „Bijelo dugme“ i dade mi ideju za ovaj tekst.
Još jedna luda noć pred nama, ovoga puta – novogodišnja! Najluđa! Bar je tako većina nas naziva. Zašto je noć u kojoj se smenjuju vremena, odlazi Stara a dolazi Nova, luda? Najluđa! Da li zato što je u njoj sve dozvoljeno i sve moguće? Da li je to zaista tako ili se samo kaže? Puno pitanja, a odgovor je samo jedan. I on je pred nama. U najluđoj noći. Tada će se sve saznati i spoznati. Da li će bitanga i princeza postati par? Da li će žapci postati princevi, a žabe princeze, ili možda obratno? U ludoj noći sve je moguće, čak i ono najluđe.
Smena noći i dana sama po sebi je čudesna, ona se inače desava jednom svaka 24 časa. Magija i čarolija takvog trenutka pogotovu je izražena jednom godišnje. U tom trenu se stapa sva najpozitivnija energija sveta i čini nemoguće. Da čovek iskreno i od srca, istovremeno, poželi sebi i drugima najbolje. Ono što je inače toliko priželjkivano i očekivano. Ono što je prećutkivano, ono što je danas postalo skoro neprijatno. Otvoreno pokazati dobru misao, želju. Bez stida, srama, ustezanja, neverice.
Ruše se barijere, preskaču zidovi, grade mostovi, donose odluke. Novogodišnje. Čarolija, podstatkunta ogromnom količinom želje i ponekom kapljicom penušavog šampanjca, čini čuda.
Magija najluđe noći je pred nama. Počinje odbrojavanje!
