Kao senka u sunčane dane
Jedna pesma prati
Svaki moj korak i udisaj.
Slušala sam je kako krilati
U vremenu darova i suza,
Vetrova i oluja.
Slušam je u ovoj osami
U kojoj, nadomak svetu,
Sanjam dodire i šapate
I posmatram vlastitu senku
Kako pod maskom
Kradomice, ulicama šeta.
Iz njenih prozračnih akorda
Čuje se u daljini reka razigrana
Kako se strmoglavo baca
U zagrljaj bisernih slapova;
Šum maestrala
Iznad usamljenih ostrva;
Priviđaju se
Maglovita gorska jezera
Po kojima plivaju zlatokose vile
U zagrljaju požudnih vilenjaka.
Sva od svilenih niti izatkana,
Nemerljiva, pesma ta širom otvara
Mračne propileje
Duše moje zatočene.
