Slučajno je sretoh
Prazan i pun greha,
I odmah se smetoh
Od šašavog smeha.
Nepitah za ime
Niti za adresu,
Ali zavoli me
I zavede blesu.
Potom uz dva pića
Otvori Nirvanu,
Pa joj iz dva oka
Strast s lepotom planu,
Opijen ko šmokljan,
I od žudnje skljokan,
Odvedoh u Eden
Pripit i zaveden.
Tad sinu stomačić
Ko mali oblačić
Ispod kog je krila
Školjku sedefastu,
Ljubio sam nežno
Najslađi kolačić
Oko kog je svila
Preplašenu lastu.
A onda sam prstom
Jagodu obleto,
I u grču čvrstom
Dahtao ko pseto,
I slušao reči,
Prostačke, bez kraja,
Još mi duša zveči
Od tih uzdisaja!
Na kraju sam klono
I sva ljubav moja,
Zaspalo je ono
U postelji znoja,
Otišla je kasno
U tajnu nigdinu,
Ostavila strasno,
ljubav i prazninu.
