Rekao je da je otkrio moju tajnu. I da će Volim te, ubiti ćutanje. Da umem da volim nesrećne, najviše. Bez očekivanja. Bezuslovno. Da zagrljaji plaše onog mrzovoljnog i hladnog dečaka u njemu. Jer bi ih mogao zavoleti. Poželeti da ostane u njima. Da ne može da voli dok mu srce ne obeća da je bezbedan. U nečijim rukama, pogledu koji pomera svetove. Stvara novu realnost. I vodi ga u nepoznato. Da je ljubav večni sjaj. I da nam ljudi nedostaju, jer ga se odričemo. Da je ljubav buđenje mudrosti. Koje se ne stiče znanjem, iskustvom. Već srcem. Da je ljubav Put. Ka slobodi srca. Od Srca. Ka srcu. Da ljubav nije veza. Već povezanost. Sklad između dlana i prstiju. Ne izgovorenih reči i otkucaja srca. Zaljubljenosti u osećaje i hladnog tela. Voljenja jutra i večeri. Zen(a) i ne mogućnosti da dotaknemo mesec u priči. Ljubav je dodir koji ne boli. Onaj koji nas budi. Ljubav je kad si izgubljen. U svom onom bezgraničnom prostoru koji daruje. Ljubav je kad slušaš, a ne vidiš. Baš kao ja, tebe. Sada.
