Bežim iz tamnice uma
stežu me ruke Nepoznatog
gutaju me zidovi
sopstvena senka me proždire
ovaj Život nije sazdan
po meri mojih koraka
zašijem savest za misao
koja razbija prozore
samo da bih glasnije čula
pesme Posmatrača ptica
i bosa zaplesala u ritmu
što kroz etar ublažava skrivenu bol
duša mi izmiče iza sedam planeta
došapnutom tajnom tražim spas
na leđima krilatih bića
i dok na njima letim
nežno iščupam najtanje pero
kojim noćas ustihujem…
