Ne pišem ono što očekuješ
da bude napisano,
istinito je u prazninama
između reči
– okusi tu tišinu.
Razvejem sve
što nosim u sebi,
između mene i postojanja
samo je molitva,
zagrebem utrobu
da nađem nešto sveto
u grešnici
jer nebo nije jedino mesto
gde bi trebalo ići,
nemam svoju stazu
ispružim ruku
ona sama pokaže put.
Bespočetno i komad hleba
dovoljni su
da svetlost nastavlja da sija
– nedeljiva duša to zna.
