Proterana iz stiha
oteta od sveta
nekrštena
u trozidnoj ćeliji
hranim zveri da grizu ljude
koji su mi krv otrovali
ne tražim
ni milost
ni oproštaj
bačena sam u greh
i greh uvećavam
ne služim nikome
varam i Boga i Đavola
ne osuđujem Sudbinu
ne kunem Zlo
i ne hvalim Dobro
***
smejem se Onom što je vatru ukrao
i Onom što nebo podupire
izronila sam iz drevnog neznanja
gde su proroci
propast i povratak pogrešno iščitali
pa s vranama silazim
u sopstvenu grobnicu da oči kopam
samu sebe razlažem
i otiske mojih prstiju
možete naći na duši
u koju nokte zarivam
***
uzalud molitve anđelima
za usne zašivam
uzalud premeravam talase, oblake
i vrhove planina
r a z a s u t a
borim se za ono čega nema
