Zakasnela zoro
zašto zatvaraš oči…
Ne cvokoći rubovima iznemoglosti
pred senkama
razapetim po zidovima.
Znam…
Umorna si…
Sama…
Strah te i dalje hvata.
Sećaš li se svog rađanja
na peronu,
gde voz je polazio
samo u proleće…
A ti,
čekala svakog dana
Kružila naokolo..
Lepršala u haljini iznošenoj
Tražila ozeblo sunce,
što beše samo živa rana.