U korak idemo dan i ja.
I nije bitno…
Ko brže korača.
Tražimo Sunce
u danu uplakanom.
Posivela duga,
nad korake se nadvila.
I pričam sa vetrom.
Njemu se molim.
Reči se utrkuju…
Rastežu… Klize.
Uzburkano nebo
miluje moju bol.
Čas mi je hladno.
Čas nalet vrućine
Krenem …
Pa stanem.
Snovima se predam.
I… Čekam.
Životu dajem da me ispuni.
Znam šta je sreća.
Ne vidim je.
Srce sam izgrizla
svojom maštom.
Brusim je osećanjima.
Ljiljana Skelić Vemić: U korak sa životom
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.