spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Tišina

Tišina se moja
na tvoju naslonila.

Reči lelujaju
gube osećanja.

Miris čežnje
valja se po travi

izgubljen je davno,
u senci koraka.

Predamnom je sunce
krupno i modro

Providni oblak
nežno se ljulja.

Zagledana negde,
Ja i dalje ćutim…

Vidim samo kišu…
Mahovinu pored puta.

Ljiljana Skelić Vemić
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.