Još uvek po meni
stopalom zastaješ,
u senku koraka
vodiš daleko…
U jedan dan
u šareno leto
U sobu posutu
zvezdanom prašinom.
I baš tada
reči besa prosute,
od njihovog sudaranja,
pogled moj je umirao.
Veseo osmeh, nestao sa lica.
Umoran…
na talase legao…
I tako lagano u vodi nestao….
