More je tako mirno…
Njegova dubina spava.
Mirne su lađe uz obalu.
Poneki lađar u njima sanja.
Na tornju sat ne pomera se.
I… Mesec u svojoj sobi drema.
U očima njegovim,
sećanje treperi…
Uz ogradu od mola,
naslonjen stojiš.
Gledam te…
Slika mi, ne da mira.
Kao da ti med,
na usnama videh.
Zaćutah…
Sećanjima bih, da se predam.
More je tako, noćas mirno.
Molim te…Tu ostani .
Hoću još da te gledam.
Mnoge godine su iza …
Sada sam sama u mojoj sobi.
Sam si i ti…
Sećanje te moje obilazi.
Ljiljana Skelić Vemić: Sećanje treperi
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
