Stopljene usne i dlanovi
umeli su da žive.
San moj
spava na nogama.
Kroz šine života,
sećanja prolaze.
Kapima rose umivali smo čelo.
U nedozrelim ribizlama,
slast osetili.
U igri se zanosili.
I… Sanjali plodove.
Slušali zvezdu dok nam je pevala.
Sad biram reči…
Kao da se, bojim.
U varljivom jutru
Sanjam …
Isprekidano dišem
San moj, još je tu…
Stoji na nogama.
Ljiljana Skelić Vemić: San moj spava na nogama
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
