Baš kao crveni božur
ispod mog prozora,
budeći se iz maglovitog jutra,
neobična duša iznenada
procvetala je…
I zamirisala tako opojno,
kao prva mladost ili ljubav,
koja je plovila
u daleke zemlje avantura.
Iz čijih očiju su kapljali snovi
i andjeoski lebdeli,
kao najnežnije reči,
davno napisanih pisama
sačuvanih u kaputu sećanja.
Poput života leptira,
što na božur sleće,
k’o tren jedan
san je trajao…
Kao jedan dan il’ proleće.
