spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Ravnodušnost

 

Tiho, lagano…
razmrsujem sećanje

Previše se tiska
u moje odaje

U ravnodušju,
nastao je tesnac

Kraičkom oka,
nazirem kajanje.

I… znam…da…
na usnama ti,
obećanja nema.

Sivilo čela
u prevaru vodi.

Niotkud čovek
Niotkud nada…

Uzdrhtalim dlanom,
reći ću zbogom!

Ljiljana Skelić Vemić
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.