Putniče dragi,
ne hodaj postiđeno.
Ne zastajkuj tu
pod fenjerom plača.
Ne grli više, neizvesnost zatamnjenu…
Noć je sa tebe izgubila lepotu.
Pusti da srs nova
kroz vene ti poteče.
Okreni se ka ljubavi
dok oko tebe šušti breza.
Pusti da vetar ti u misli svrati,
neka te povede put bregova.
Udahni ljubav
vrtova ružičastih,
gde radost miriše
na cvet ljiljana…
Zagrli snažno sunce zaljubljeno…
Nasmeši mu se.
Sreća je i u osmehu
kad nadanje očitava.
Ljiljana Skelić Vemić: Putniče dragi
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
