Kako ono beše početak…
Sa osmehom
i mirisom prvih ljubičica.
Bila sam u majici
i izbledelim džins farmericama.
Držala te za ruku…
I bila beskrajno sretna.
Ponosna
na svoju mladost…
Nemirnu kosu…
Na tebe, što si tu…
Ne sluteći,
dok smo zalazili u noć…
Da ćeš biti samo,
privremen gost,
prolazna stanica.
A zavoleh te prokleto,
kao psu, verovala…
I kada si zorom
lupao vratima,
udarao o roletne,
jer te noć nervirala…
Poput tužne lutke ćutala sam…
Pratila disanje tvoje…
I… Svaki put,
htela pobeći…
Al’ me…
Noć zadržala.
/maj 2019./
