S’ teskobom u duši
galopirali su konji,
dok im je bič zviždao
iznad podignutih glava.
Okićeni oko vrata,
znojavi, mokri,
kaskali su gordo – oni.
Oblak prašine visoko se dizao,
a ispod udaraca biča
i snažnih kopita,
drum kao da je stenjao.
A konjušar, ljut beše,
iznuren u licu kao rob.
Poslednji gutljaj pio je rakije,
psovao je, pljuvao na zemlju…
Vraćao se on u selo…
Prodao je svu pšenicu…
Majci svojoj, lek ne kupi..
Pitao se – ko ga kazni…?
Da je bar.. još gutljaj jedan…
Kupio bi…
Al’ džepovi behu prazni.
