Nije život
ako po danu besciljno idemo
i teško dišemo ivice dana…
Na kišnom prozoru,
čekamo leto…
U svojoj usamljenosti,
život nam docvetava.
Pa gledamo oblake
kako plove…
Čekamo, sunce da se rodi.
Poslednjem oblaku
se tek onako nasmešimo…
Prisetimo se detinjstva…
Umivenih jutara…
Čistih snova.
U sebi se pomolimo…
Jer… Život nije pesma, niti ptica…
Već pojeden dan
u praskozorje.
Ljiljana Skelić Vemić: Pojeden život
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
