Ljiljana Skelić Vemić: Pojeden život

Jedva se usudih
da ti se javim.
U očima se skrivao uplašen pogled.
Pojedosmo život
kao veknu hleba.
Ideje nestale…
Beznačajno,
pretvaramo se…
U žbunu života,
leđa si okrenuo.
Sposobnost je magija…
Biti svoj na svome.
U bledilu sunca
Jedva te upitah..
Da li si trešnju našu posekao.
Duva li vetar sa planine.
Možda je i on promenio pravac…
Tamo gde sve se misli promene.
Zvezde su nekada
zidove obarale…
Gorelo je sve ispod njih…
Sada te molim
ostavi me samu…
Nije ovo trenutak obračuna.
Ako si odneo deo života,
Ponesi…
I uspomene sa sobom.