Dvorište dedino skroz je razgrađeno.
Okružuju ga šljivici i polomljeno granje.
Tamo uz kuću dud iznikao.
Kreštava vrana,
sleće mu na grane.
Sudaraju se misli,
jedne druge grizu.
Bol u slepoočnicama raste.
U utrobi kuće začeta je želja.
Katanac sa vrata,
što pre da se skine.
Suza mi pogled zamutila…
Izniklo je drvo, procvetala lala…
Ptić u gnezdu
uči da cvrkuće.
Pod sirotim nebom
život se nastavlja..
Ljiljana Skelić Vemić: Pod sirotim nebom život se nastavlja
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
