Zamislite…
Svet se promenio.
Komad njega je nestao.
I srce mu je ubijeno.
Pod stablom hrasta, zakopano.
Slike su sasvim jasne.
Pejzaži su nestali davno.
Po mračnim svodovima
oni nas vode…
I… Ne znamo, šta je naše
i kome pripadamo.
Mutnog pogleda
na međi stojimo.
U ušima odzvanja, obećan glas.
Samo su naše ruke i noge.
Mnogo toga je oduzeto.
Pitamjo se…
Gde je ta granica izdržljivosti…
U čemu je spas.
Ljiljana Skelić Vemič: Pitanje
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
