Evo stola, olovka i papir.
Pesmo moja,
kaži meni nešto…
Gde nestaše,
ti oblaci zlatni…
Nektar Neba,
snovi svetlucavi…?
Šta je ukus,
vetra u zenama…
Gde se sakri,
Mesec okupani…?
Tamna je staza,
po kojoj koračam…
Pod mračnim nebom,
usporeno dišem.
Ipak pišem,
o nesavršenoj lepoti,
samoća
/verna sestra/,
čeka –
u ruševinama noći…