spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Pesmo moja

Evo stola, olovka i papir.
Pesmo moja,
kaži meni nešto…
Gde nestaše,
ti oblaci zlatni…
Nektar Neba,
snovi svetlucavi…?

Šta je ukus,
vetra u zenama…
Gde se sakri,
Mesec okupani…?

Tamna je staza,
po kojoj koračam…
Pod mračnim nebom,
usporeno dišem.
Ipak pišem,
o nesavršenoj lepoti,
samoća
/verna sestra/,
čeka –
u ruševinama noći…

Ljiljana Skelić Vemić
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.