Po prvi put sam zapevala
jedne kišne noći
dok se grad kretao
senovitim ulicama,
spreman
u sveže čaršafe
da prilegne…
Kada su se zavese pomerale
da čuju pesmu
boje vetra
a reči njihale
kao bokovi haljine raspevane.
U pogledu očiju
od znoja su tela zablistala…
Sve od
otvorenog prozora,
Potajnog htenja…
Do pokisle ulice
I nadanja.
Ljiljana Skelić Vemić: Pesma boje vetra
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
