spot_img

Ljiljana Skelic Vemic: Oči svoj tren traže

Nebo je opet postalo plavo.
Sunce na njemu
moj je ceo svet.
Sanjam… Srce je budno.
Oko njega leptiri izvode, najlepši let.
Stope me vode do izvora
i obale jedne gde sve se utapa.
Tu sve je rascvetano
Nevini cvetovi okreću se ka zrikavcima.
Sveže umiveno srce
put određuje.
– Dobilo je krila.
Koristim vreme sa svih Neba…
Sva Sunca da poskidam.
Da… Oči zvezdane
svoj tren traže,
pod laticama jednog cveta.

/jul 2019./

Ljiljana Skelić Vemić
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.