Sada kada sam sama
naslonjena na prozor moje sobe,
snovima bi da se predam.
No… Slike mira mi ne daju.
Svuda vetar naokolo cvili…
Pomera grane gole.
I šušte ruže pod prozorom.
Promrzle misli padaju na njih.
Gledam u noć…
Nikoga ne vidim.
Sve utihnulo je.
A… U meni samo…
Pustoš se smeje.
Podigla sam čelo, gore visoko…
Parče neba da otmem.
Pogled mi beše, samo žudnja.
Noć u mene tiho se uselila…
I nema svoje vreme…
Odavno je tu.
Gospodari mislima.
Ljiljana Skelić Vemić: Noć gospodari mislima
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
