Počelo je tako nevažno,
jednog običnog utorka.
Dan je kroz osmeh tekao.
Svoje snove
sa žudnjom spajao.
Oči mi behu umivene, čiste.
Pogled uperen u svitanje.
Sunce je tog dana
grejalo žestoko.
Sve bilo je radosno,
samo ćutljiva ptica nije.
Na prozor naš ona je stala.
Sve je počelo tako nevažno…
Ja nasmejana, u tebe gledala.
Ti… Poput dželata noć razbio.
Doživljaji moji znojem umiveni…
Drhtali su često.
I noć je drhtala…
Jednog nevažnog jutra se rodih…
A…Mnoge noći umirala.
Ljiljana Skelić Vemić: Nevažnog jutra se rodih
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
