Ne volim daljine,
a pun ih je svet.
U nevidljivom beskraju,
ćoravim suzama igraju se.
Ne volim ruke
nebu podignute,
što brzo se umore.
Ko ne bi voleo
prste pune suncokreta
i osmeh što usne krase.
Ne volim daljine kada putuju…
Od hodanja neka se umore brzo,
na prag duše spuste
i zauvek skrase.
/septembar 2024./