Ja nisam ono,
što sam htela biti…
Cvet na tvome dlanu,
što ubrao si one noći…?
Ni bistra reka,
što vrbakom teče,
nit’ ptica,
što najlepšu pesmu peva u samoći.
Ne vidim Zvezde
ni plavetnilo Neba…
Odbeglo davno, proleće je moje.
Leto mi sišlo sa oblaka,
jesen me ogrnula u šarene boje…
Samo sam tužni,
putnik na drumu,
što po kiši, bezciljno šeta…
Umorno gledam ružu na dlanu…
Jos uvek je čuvaš –
ne daš da precveta…
