Možda se jednog jutra
opet sretnemo
i dva sveta u jedan spojimo.
U zaigranom polju
gde ptice spavaju
sve želje probudimo
i savijemo ih
na pola i četvrtine,
da se opet tvoja dobrota
oko mog disanja okreće.
Gutljajem crnog vina
u obližnjoj kafani
zalutali zrak otkrijmo,
neka našim krvotokom plovi.
Možda jednog jutra
poput najjačeg bleska,
u želju se pretvorimo…
Utolimo žeđ
nabujalim potokom.
/ april 2021./
Ljiljana Skelić Vemić: Možda
- ključne reči
- Ljiljana Skelić Vemić
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
