I ove noći ne pustaš me mom miru…
Mislima ,
k*o divljač me goniš u tminu
bez imalo žala…
Surovost tvoja dušu mi lomi…
Ti melanholik ,
a, žal sam ja…
Postao si skitnica,
lik tvoj mislima mi luta…
Ko snovidjenje dolaziš
s’ dalekog puta…
Nemirnom me
u mom nemiru činiš.
Potiskujem bol,
pesme pevam,
njima smirujem svoj nespokoj.
Lepom danu se nadam..
I ne znam kako ni zašto
al* u vazduhu mi tvoj miris…
Osećam te ,
bilom mi kucaš!
Daleko si ,
a tako mi se bliskim činiš….
Otvaram oči,
mislima prizivam neki drugi dragi lik,
da te potisnem iz sečanja
i da mi na tebe ništa ne miriše.
U susret novom danu želim poć*…
Odavno te u mojoj ruci nije .
Meni samo ostaje da proklinjem onu noć,
kad sretoh te, sve ti dadoh….
Kao vetar kad niz planine se otisne,
nestao si one noći kišne….
Bogu se molim da me poštedi,
da me taj bol ne zaboli nikada više….
