U godišnjem dobu
kad vetar drema
I cveće miriše
na trulež močvare
u visokoj travi
pod senkom
tamnog oblaka
zaseo me strah,
snagu mi sledio…
Haljina moja,
samoćom ogrnuta…
vodi me u kraj
tamo negde, blizu…
Daleko od…
Srećnih brda i voćnjaka…
Gde se…
davno izgubio
miris starih kiša.
Baš, tu…
kraj nemog potoka,
u susret ptici zaleđenoj…
Zar tu…
U tminama i strahotama?!
