Kao oči neme
gledaju me ulice
dok po njima koračam.
Zastanem na tren,
oslušnem tišinu.
Pa… Idem… Idem…
Vrtim se u krug.
Ne odlazim…
Niti se vraćam.
Pogledam u zvezde…
I… Misli se okreću.
Okrugle oči mesec ima.
I ja, imam jedno srce…
Dve ruke…
Ogromno nebo iznad grada,
grlim sa njima.
Neko blaženstvo snaži mi pogled.
Darežljiva noć za ruku me drži…
Ispod čela,
Pogled mi luta…
Ne ostavljam noć…
Sa njom koračam.
Ljiljana Skelić Vemić: Darežljiva noć
