Kao oči neme
gledaju me ulice
dok po njima koračam.
Zastanem na tren,
oslušnem tišinu.
Pa… Idem… Idem…
Vrtim se u krug.
Ne odlazim…
Niti se vraćam.
Pogledam u zvezde…
I… Misli se okreću.
Okrugle oči mesec ima.
I ja, imam jedno srce…
Dve ruke…
Ogromno nebo iznad grada,
grlim sa njima.
Neko blaženstvo snaži mi pogled.
Darežljiva noć za ruku me drži…
Ispod čela,
Pogled mi luta…
Ne ostavljam noć…
Sa njom koračam.
Ljiljana Skelić Vemić: Darežljiva noć
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
