Ćutim…
Muk tišine slušam.
Pogledi setni,
s’ vetrom plove.
Ćutanje čudno
disanje diše…
Misli se same
okolo roje.
Reči se svuda
prosule po meni.
Onako, čudno…
Neugledno stoje.
Nemir iz dlanova
svuda se razlio.
Snovi trepere,
u mrak odlaze…
Ljiljana Skelić Vemić: Ćutim
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
