Ako se nekada budeš pitao…
Da li te čekam
i da li je budno moje oko.
Znaj…Da noć čarobnost ima.
Jedna zvezda stala je tu
U njoj vidim sjaj.
Znam…
Došao si, vetar da probudiš.
Oteraš lišće mokro.
Da vratiš sjaj očima što blede.
I… Cveće je zamirisalo
na balkonu.
Na usnama poneka latica je.
Ako se nekada…
Bar nekada setiš…
Pokucaj na vrata.
Tu sam nacrtala proleće…
I još uvek je toplo.
Ljiljana Skelić Vemić: Čarobnost
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
