Bude se neke zore drugačije,
bez toplog jastuka,
iz mesečevog vrta niču.
Ponos se digao
i svi se klanjaju,
nad uzornom kolonom
lebdi dostojanstvo.
Vetru u grlu, dah zastao.
Pobunu cvetnu gleda sažaljivo.
Bilo bi časno da se i on oglasi.
Usnama nemim govori glasno.
Na polju časti savest se udružila,
u srcu želje nose se tajno.
Najlepše sunce
zasigurno vedri…
Buđenje zore,
svi čekamo…
/mart 2025./
