Noć se na mesec naslonila.
Selo leglo, spava.
Ocu se misao
poput senke protegla.
Daleko odzvanja..
Tako je lepo, tamo pod brestom…
Debeo, prirodni hlad.
Tu se jela pogača vruća… Sir i kajmak.
Mamina korpa još mu,
na krofne miriše.
Šećer se prosipa sa njih.
Skupile se pčele, svađaju u roju.
Na cvet kuhinjske krpe,
sleti poneki leptir.
Priseća se volova…Motike i rala.
Pa mu se oko, na tren sklopi…
Na sred njive srce izađe…
Pa, sanja…Sanja duboko.
Tako je lepo, tu kraj bresta
Misli su mnoge uzorane.
Privio je rukom umorna kolena
/samo su kost i koža/
Rado bi, još koju brazdu …
A…Telo njive…Davno ga nažuljalo.
Sa stola sve beše pojedeno.
Snaga u brazdi nepovratno zaorana.
