Daj mi snage da preživim
dane prošle, dane buduće,
jutra na horizontu sumraka,
suton bez sunčevog odbleska.
Daj mi snage da oprostim
laž osmehom prikrivenu,
hladne zagrljaje reda radi,
srca bez duše i stida.
Daj mi snage da izdržim,
da vidim a ne vidim,
da čujem a ne čujem,
da znam a da ne znam.
Daj mi snage da utonem
u plimu i oseku kao božji dar,
da misli na bolji život krojim,
da se dobro dobrim vraća.
Daj mi snage da sačuvam
sebe, kakva sam bila juče,
i onu što ću biti sutra
i nove bore sveznalice na licu.
Daj mi snage da sanjam
širom otvorenih očiju
da još ima sunca na jugu
i sigurnog skloništa u srcu.
Daj mi snage da živim
sa pečatom istine na usnama,
ušuškana toplinom praskozorja
u suncem, oslikanom danu.