Niz reku bistru žubor se sliva
I vilinog konjica odjekne zuj
Ko hladne vode huk,
A od tebe ni glas.
Lovim u čežnji odbljesak lika
Gde li si sada, da li si živa?
Čuj, kako lebdi ponad reke
I pada veče iznad šljivika
Dok vetar povija pšenice klas.
Tu, u pesku tragovi behu
Tvojih stopala, gde laka kroči
Ko srna mlada od straha,
I odjednom nesta.
Tražim utočište u ludom smehu
I sećanjima napajam oči,
Gde li si sada, tiha i plaha?
Gle, kako kaplje tuga ko srma
I zavija iza krivine cesta.
Ako te neka jesen donese
Kad studen od reke dublja bude
Ko list jasena od sete žut
Što reka moru nosi .
Znaj da još živim bez adrese,
Znaj da sam taj list što voda nosi,
I da lutam u odelu lude
Tražeći do tebe najlepši put
