Za svakoga ko voli umetnost, šarmantne trgove, šoping ili šetnje jednim od najlepših svetskih gradova, teško da ima većeg uživanja od onog koje pruža Rim. Ono što je zahvalno u ovom gradu, jeste da su glavne znamenitosti prilično blizu jedna drugoj tako da ih je lako „povezati“. Sa druge strane, napraviti selekciju je izuzetno zahtevno i budite uvereni da ćete nešto morati da ostavite za sledeći put. Predlažem moju petodnevnu turu po rimskim muzejima, crkvama, trgovima…
Rim I dan: Koloseum, Rimski forum, Palatin, Mikelanđelov Mojsije
Avion sleće na rimski aerodrom Leonardo da Vinči. Voz, koji ide u proseku na svakih pola sata, vozi nas direktno do stanice Termini. Nedaleko od nje smešten nam je hotel. Ne želim da izgubim ni minut; imamo pet dana na raspolaganju i čvrsto sam rešena da ih iskoristim do maksimuma.
U glavnom gradu Italije ima oko 900 crkava i oko 300 fontana. Santa Mariju Maggiore nije teško zapaziti budući da ima najviši zvonik u čitavom Rimu (75m). Oduvek mi je bila zanimljiva možda upravo zbog divne legende o njenom postanku. U 13. veku, papi Liberiju javila se Bogorodica i naložila mu da joj podigne crkvu na mestu na koje će pasti sneg usred leta. Petog avgusta te godine, kako legenda kaže, zaista je pao sneg, što je papi bio znak sa neba i Bogorodica je dobila svoje svetilište. U narodu je zbog ovoga nekada bila poznata i kao bazilika Snežne Bogorodice.
Santa Maria Maggiore, korisne informacije
Krećemo ka Koloseumu ali usput stajemo da obiđemo još jednu crkvu: Svetog Petara u lancima. Ovoga puta cilj nam je prvenstveno da vidimo Mikelanđelovo remek-delo, skulpturu Mojsija. Mučimo se da pronađeno pravu ulicu i shvatamo da nemamo koga da pitamo da nas uputi. Rim ima toliko turista, da koga god da zaustavimo, nije odatle. Na kraju, gotovo već rešeni da odustanemo, slučajno stižemo do cilja.
Mikelanđelov Mojsije je trebalo da bude samo jedna u nizu sličnih statua za grobnicu pape Julija II. Napravljen je u veličini većoj od prirodne, od belog mermera i predstavlja Mojsija sa deset Božjih zapovesti. „Oživljen“ je u momentu kada je na Sinaju primio zapovesti od Jehove i trebao da ih saopšti svom narodu. U tom momentu saznaje za izdaju Jevreja i njihovo klanjanje zlatnom teletu. Ceo stav, upotpunjen uskovitlanom bradom i draperijom ukazuju na snagu, bes i neizmernu energiju. Dva roga na njegovoj glavi najverovatnije su posledica pogrešnog prevoda hebrejske reči za oreol.
Sveti Petar u lancima i Mikelanđelov Mojsije
Stajemo na pizzu, kada smo već u Rimu… Brzo je, ne zahteva čekanje a i izbor je nestvaran: od onih koje sam navikla da viđam u Beogradu, preko posnih pa čak i egzotičnih sa ananasom. Zanimljivo nam je što parčiće seku makazama, verovatno lokalni običaj. Dopunjavamo zalihe i jednim kratkim, mirisnim espresom i krećemo ka Koloseumu. Istini za volju, meni je prvo privukao pažnju Konstantinov slavoluk u njegovoj neposrednoj blizini. Podignut je u slavu imperatora posle pobede u bici na Milvijskom mostu. Najveći je slavoluk antike, a napravljen je od belog mermera sa brojnim reljefima preuzetim sa drugih spomenika iz ranijih epoha.
Konstantinov slavoluk, istorijat i galerija
Redovi ispred Koloseuma su toliki da nas u trenutku obeshrabruju. Kao da su baš svi turisti koji su došli u Rim upravo danas rešili da ga posete. Srećom, radi veliki broj šaltera za prodaju karata pa nekako uspevamo da stignemo na red.
Koloseum je najveći amfiteatar ikada izgrađen. Konstruisan je za Vespazijana, imperatora iz dinastije Flavijevaca, zbog čega ga često nazivaju Flavijev amfiteatar. Dok su druge antičke arene uglavnom bile usecane u brda, ovo je prva samostalno stojeća građevina ove vrste. Započet je 72. godine i na njegovih 5 hektara je, prema Ginisu, moglo da stane 87.000 posetilaca. Korišćen je u različite svrhe, od borbi gladijatora, simulacija ratovanja, pozorišnih predstava do javnih egzekucija. Za ulaz su kupovane karte tj. pločice od gline sa urezanim brojevima. I stari Rimljani su, očigledno, numerisali mesta…
Prve gladijatorske igre održane su 80. godine i trajale su duže od tri meseca. Procenjeno je da je više od pola miliona robova stradalo u borbama koje su organizovane cela tri veka. 1870. godine papa Benedikt XIV proglasio je Koloseum svetim mestom u znak sećanja na njegove žrtve. 2007. izglasan je za jedno od novih 7 svetskih čuda.
Nastavljamo ka Rimskom forumu. Sagradio ga je Tarkvinije 500. godine pre naše ere na mestu nekadašnje tržnice. Proteže se u dužini od 500m između Kapitola, Kvirinala i Palatina. Duž foruma je prolazila Via Sacra (Sveta ulica) koja je vodila na Kapitol i kojom su prolazile procesije i povorke prilikom proslava. Bio je glavno mesto okupljanja u antičkom Rimu. Na njega su dolazili građani da trguju, razmene novosti ili odaju poštu Bogovima u nekom od hramova. Sadržao je brojne građevine javne i religiozne namene koje su vremenom menjale izgled i funkciju. Najvažniji objekat bila je Kurija tj. senatska većnica. Od ostalih građevina na forumu su se nalazile dve bazilike, hramovi i trijumfalni lukovi Septimija Severa i Tita Flavija Vespazijana.
Rimski forum, radno vreme i ulaznice
Prelazimo preko puta na Palatin, jedan od sedam brežuljaka na kojima je izgrađen Rim. Težimo da se sklonimo sa žestokog sunca, ali nažalost nemamo gde. Temperatura je 34 stepena, a na Palatinu nema hlada. Nekoliko sati smo u Italiji a već smo izgoreli. Nema šale sa suncem, u avgustu, u srcu Rima.
Palatin je jedan od rimskih brežuljaka, a smešten je između Cirkusa Maksimusa i Rimskog Foruma. Prema antičkim legendama, upravo je ovde vučica pronašla Romula i Rema. Na Palatinu se održavala svetkovina nazvala Luperkalije – drevni rimski praznik “pročišćavanja” grada od zlih duhova i obezbeđivanje plodnosti i zdravlja. Nakon žrtvovanja jarića i pasa, mladi sveštenici bi se presvukli u odranu kožu žrtava i trčali po gradu udarajući Rimljane štapom. Prema antičkim piscima, djevojke bi im namerno stajale na put, verujući da će im dodir sveštenika, u vreme svetkovine, zagarantovati plodnost.
Mnogi znameniti Rimljani su na Palatinu imali svoje vile: Marko Kras, Ciceron, Marko Antonije, a tu su se nalazile i carske palate Avgusta, Tiberija i Domicijana. Današnja reč palata nastala je upravo zahvaljujući ovom mestu.
Doslovno ceo dan smo proveli u obilascima… Italiju nije lako opisivati, treba je osetiti i doživeti iz sopstvenog ugla. Nismo izbegli ni čekanje u redovima, ni vrelinu rimskog leta. Ali svaki momenat, svaki trenutak mi je ušao u krv. Udahnula sam Rim, a bitno je da sutra nastavljamo dalje, pa gde završimo… Naš doživljaj je tek počeo.
Foto i tekst: Katarina Hadži-Minić
