У Клубу Видосав социолог Лела Вујошевић на дан мушкараца промовисала је своју књигу „Женско лице историје Крагујеваца”. Клуб Видосав потписан је као издавач, прелом и дизајн корица припадају „Агенцији Круг”, а објављивање књиге финасијски је подржао Град Крагујевац. Књига на 212 страна обрађује познате личности лепшег пола од првих познатих записа из 15. века са територије данашњег града Крагујевца па до данашњих дана. Књига пружа пуно драгоцених података о женам које су радиле стварале и рођене, или умрле у Крагујевцу!
На промоцији су говорили гости са Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Љубинка Трговчевић Митровић и др Дубравка Стојановић.
„Женска историја је историја која на неки начин посматра жене у историји. До пре пола века причали смо углавном о женама које су биле владарке. Једна половина човечанства је женскога рода. Не би постојале цивилизације и не би постојало наше друштво да у њему нису присуствовале жене. Последњих деценија отворило се питање деловање жена код нас и њихова борба за политичку, професионалну и економску еманципацију. Крагујевац је у Србији добар пример, неке од првих жена које су биле писмене биле су из Крагујевца. У њему је доста рано почео покрет за политичку еманципацију, за право на глас жена (сестре Нинковић). Овај град су жене „амазонке и пионирке” својим деловањем отвориле и много допринеле да се отвори простор за жене, да могу да делују ван својих кућа. Жене нису само домаћице и мајке, већ истовремено и професионалке: списатељице, хемичарке, професорке”, истакла је професор савремене политичке историје др Љубинка Трговчевић Митровић.
„Изванредна књига која изузетно документарна! Иако се ми правимо важни са својом историјом, ми о њој врло мало знамо, а о жена поготово. Овај посао Леле Вујошевић је био археолошки, посао тражења података о женама које је она представила. Књига је једна дивна историја Крагујевца са заокруженим целинама: као што су школе, окружења, штампа, ситуације, ратове кроз које су жене пролазиле. Нарочито су ми се допадале мале ситуације, кроз које видимо цело друштво. Издвајем „Удружење распуштеница” које је основано 1936. године и одмах имало 400 чланова. Оно је брзо укинуто, јер је исувише узнемиравало грађане. Лели желим да настави да ради жене у разним епохама. Она је данас срећна жена“, закључила је др Дубравка Стојановић, професорка историје.
Књига је намењена?
-Сваки читалац ће да нађе неку своју интересантну димензију. Ова књига није намењена само историчарима и исторографима, већ публици широког профила. Женска прича је широка прича, прича како су и кроз које су проблеме пролазиле жене на путу ка својој еманципацији и те исте проблеме делиле са женама целог Балкана и ширег окружења. Ја сам се бавилане само биографијама знаменитих жена Крагујевца из различтих области: хуманитарних активности, културе, спорта, ратова и поменула сам храбре Шкотланђанке и „мислим да су оне које су оставиле живот у Крагујевцу, да су оне крагујевчанке”. Бавила сам се још: идејама, покретима женским школама и друштвима, али и иницијативама. Интересантно је да се види кроз те активности пулсирање: културног, привредног и образовног живота града.
Избор занимања и личности?
-Ја сам се већином бавила оним женам које нису међу живима! Од тог правила морала сам да одстум једино код спортискиња. Зато што је спортски живот жена од скоро почео да се интезиивније развија. У историји нисмо имали много значајних спортискиња. Имамо освојене медаље из стрељаштва, Драгославу Марковић која је прва жена стрелац у Србији која је освојила медаљу. Имамо и значајне гимнастичарке и наравно морала сам да поменем Снежану Ристивојевић Данчетовић, чији резултати у скоку у даљ могу да се упореде са светским резултатима Шпановићке!
Велика је пажња у књизи посвећена партизанкама?
-То је зато еманципаципација које су оне извојевале масовним и непосредним учешћем у Другом светском рату без премца у усторији у борби за женска права. . Жене су се масовно укључиле у оружану борбу, извојевале своја грађанска права, која су верификована 1946. године. То је била њихова ратна добит.
У књизи се осећа моћан дух и струка социјолога?
-То је нагласила и Дубравка Стојановић на промаији књиге и да је то нај већи квалитет књиге, то што сам писала из угла социјолога, за разлику од историчара икоји преписују чињенице. Ја сам те чињенице ставила у друштвени контекс, али не само то. Ја сам их упоредила и са данашњим временом.
Издавачка кућа Клуб Видосав?
– Господин Видосав Стевановић је подржао моју идеју и нормално је да ће промоција бити код њега у Клубу Видосав. То је место где се сви лепо осећају, створена је лепа атмосфера, ја лично и сви присутни смо се пријатно осећали и дружили се после промоције.На промоцији је била пуна сала, пуно публике и мојих сдарадника.
Лела Вујошевић рођена је 1966. године у Београду. Школовала се у Крагујевацу, а дипломирала је социјологију на Филозофском факултету у Београду. Учествовала је је у бројним истраживачким пројектима и научним скуповима у земљи и инстранству и објавила је око четрдесет научних и стручних радова из области социологије, исторографије, феминизма, култорологије, универзитетске проблематике, као имноштву текстовау крагујевачким и републичким новинским издањима.
