Reka se umirila. Dok čeka kišu lagano ide ka ušću. Jesenje sunce pustilo senke i drema. Stara vrba preplela žute i zelene boje. Ispod njenih grana mladenci poziraju. Dva fotografa im daju upustva. Hodaju, pa se vraćaju, ona uzima list, on je drži za ruku… Jesen je uvek puna slika, i puna venčanja.
Bračne slike. Prvo one crno bele. Ovlaš prislonjena glava uz glavu. Mladenci ozbiljni, sa pogledom ka aparatu. Slika bi obavezno bila uramljene i okačene na zid spavaće sobe. Iznad bračnog kreveta. Vidljiva samo onima što su na njoj. Da ih neko ne urekne.
Kanije su došle slike u boji. Opet do grudi, uz beli zid. Pa mladenci ispred foto tapeta. U pozadini palme i vodopad. U ka
dru nevešto ostao bljsak blica. Pa polaroid fotografije, odmah izradjene…
Nekako neosetno slike sa venčanja su izašle iz spavaće sobe. Stajale su u kujnama, pa u dnevnim sobama. Vremenom u ćoškove ramova dodavane su dečije slike. Prvo u jedan, pa u sva četiri.
Danas slike kao iz bajke. Široki osmesi. Poljupci. Raskošne venčanice. I još dok traje svadba bivaju objavljene na društvenim mrežama. Da ih neko ne propusti.
Menjaju se vremena…
