Gordana je strpljivo završavala tortu u obliku knjige. Polako je malim špricem pisala slova, svim čulima skoncentisana da joj ruka ne zadrhti.
Sunčica je prelistavala nove sveske i šareni pribor. Odjednom, ostavi sve i okrenu se ka majci.
-Mama, neću da idem u školu!
Njen glas Gordanu trže iz misli, šlag se razli i pokvari napisano slovo.
-Kako nećeš, mila? Vidiš da smo sve kupili, torta gotova, još malo će nam doći gosti. Pa sva deca moraju da idu u školu. Imaćeš tamo svoju učiteljicu i dobre drugare…
– Ne želim da idem! Tamo će me sigurno dirati i smejaće mi se. Tako je bilo i kad si me terala da idem u vrtić, pa si me ispisala. I zašto si ti mene rodila ovakvu? Meni je deda uvek govorio da sva deca treba da budu zdrava. Kako se Nina rodila zdrava? Šta sam ti ja kriva pa si mene ovakvu rodila?
Majka kleknu kraj devojčice, poljubi je u kosu i pokuša da je smiri.
-Slušaj srećo, sve sam ti to već pričala, i ti ćeš biti dobro. Ti si lepa i pametna devojčica i ja te volim najviše na svetu.
.Više voliš Ninu, nervozno odgovori Sunčica.
Gordana se polako pridiže i uđe u sobu usput joj objašnjavajući da ode po stolnjak za ručavanje.
Zatvori vrata i leđima se nasloni na njih. Suze navreše, i pojuriše niz obraze. Vrhovima prstiju je stiskala oči da ih zadrži, a one su izvirale,milile kroz prste i slivale se u grlo. Požele da vrisne, ali umesto toga samo jače steže oči…
Ponekad izgubi snagu.
Snagu da sluša kako je nekome leto prevruće, kako su nekome skupe patike, Kako je najteže što nečija ćerka nema momka. Izgubi snagu i za svoje dete… Onda se pita da li je kriva, i ko je kriv? Da samo može da promeni stvari, ona bi podigla sve kredite ovog sveta. Sve bi prodala. Počupala bi i svoje nokte, samo da vredi! Svoj bi život dala za malo života u nogama svoje ćerke.
Sa druge strane vrata Sunčica pozva majku. Ona brzo obrisa oči i duboko udahnu. Prekinu sve svoje misli i mirno reče da još traži stolnjak.
-Znam da plačeš, reče devojčica. Nemoj plakati, mama ići ću u školu. Samo mi obećaj, ako me budu dirali, da ćeš me ispisati i da neću morati da idem sve dok ne ozdravim.
