Ponekad se okružim tišinom. Učini mi se da nemam šta reći. Poljuljala su se neka verovanja, poklizala neka poverenja. Osetiš se sam, a tada je prirodno da ćutiš. Neću reći ništa novo, ali želim da izgovorim naglas:
Ljudi su tu dok im trebaš!
Reći ću to samo da čujem svoj glas. da prekinem tišinu.
I kao što će sutra svanuti novi dan, ma kako bih da zadržim vreme, tako će i neki ljudi neminovno otići, neki novi doći… Večnost nije namenjena čoveku. Prolazni smo na ovom svetu, mi i sve vezano za nas.
Udahneš duboko i kreneš dalje. Ne uče nas godine, ni pravila, uči nas samo ono što sami iskusimo…
