Rođena moja,
Oprosti mi što strepim kad te pozovem pa se dugo ne javljaš… Uvek si me učila da budem trezvena, hrabra i realana. Sve ja to znam. Ali noge mi zadrhte, usta mi se osuše, a grudi mi postanu tesne na samu pomisao da mi možda nećeš odgovoriti.
Onda mi minut traje kao večnost. Zapitam se, kako ću dalje ako nemam tebe? Preslišam se da li sam te u zadnjem razgovoru nečim povredila, da li sam te nečim zabrinula… Učini mi se da je ceo svet nestao i da sam samo ja preživela…
Odjednom se setim da ti se nikada nisam dovoljno zahvalila za sve zagrljaje, za podrške, utehe, za sva tvoja odricanja. Da ti kažem kako pamtim svaki topao doručak, svaku tvoju suzu zbog mojih promašenih ljubavi, svaki tvoj strah kad me nešto zaboli.
Ma sve ti to, premudra moja, znaš. Tvom oku nikada nije promaklo ništa vezano za mene. Čak i kada sam te kao dete htela slagati, ili kao odrasla poštedeti. Uvek bi me razoružala tvoja spremnost da mi pokažeš da si u stanju protiv celog sveta, ako mene treba da zaštitiš. Koliko god bila umorna i slomljena, prikazivala si se jaka kao stena, da mene ohrabriš. E, to su uvek bila moja krila.
Ne volim što mi tvoje godine tako brzo lete.
Ne mogu da zamislim dan u kome nećemo razmeniti mišljenje o svemu što se u njemu desilo. I ona naša neslaganja i raspravke su mi potrebne da bih bila svoja. Koliko god znala da sam zrela i odrasla, živim kao otkinuti deo tebe, koji se najbolje oseća u tvojoj blizini. Ne mogu da zamislim rođendan u kome ne čujem onu tvoju:
Srećan nam ovaj dan u kome smo rešile da te i drugi upoznaju.
I kad bi, slučajno znala ovo što pomislim dok čekam da se javiš, propisno bi me izgrdila. Rekla bi mi da me nisi tako učila.Očitala bi mi lekciju o tome kako sve treba da bude po redu, kako ne voliš odrasle osobe koje su nesposobne i razmažene. Objasnila bi mi da ćeš ti i tamo negde motriti na mene i da ćeš biti mirna jedino ako ja budem srećna. I tad bi me rasplakala…
Ti si me naučila si me da hodam, da stojim, da trčim. Naučila si me da budem čovek, da ostanem dama, da život gledam realno i ne budem slabić. U svemu želim da ličim na tebe, da pokušam da te dostignem. Ponosim se što sam baš tvoja. I, naravno, beskrajno te volim.
Samo, nikada nisam uspela naučiti kako ću dalje, jednom… kad te pozovem, a ti mi ne odgovoriš. I to je jedino što u životu nisam smela da ti kažem. Nikada toliko neću odrasti…
Tvoja devojčica
