Lagala sam Vas, gospodine. Nikada me ne biste primetili da ste znali pravu istinu o meni. Lagala sam Vas, da sam odrasla voljena. Istina je da me niko, nikada nije voleo. Oni što me stvoriše su me zvali greškom. Desila sam se, kao posledica nepažnje, ludosti i poroka. Samo sam se desila. Možda ne znate, ali i takvih života ima.
Lagala sam Vas, da sam videla kako je Dali naslikao Mae West. Ja se nikada nisam mrdnula dalje od svojih snova. Samos sam vešto iskoristila knjige koje sam čitala. Nikada nisam imala bicikl, nisam naučila da plivam, da vozim.
I haljina kojoj ste se to veče divili, nije moja. Pozajmila sam je da se primaknem Vašem svetu.
Lagala sam Vas, gospodine da bih mogla da dobijem Vašu pažnju, jer koga interesuju prazni i jadni životi. Priznajem, lagala sam Vas.
Vaše je da mi sudite, što nisam rođena sa šansom, što nisam imala priliku. Vaše je da poreknete da sam čarobno biće koje ste slučajno sreli…
Ja odavno znam, gospodine da bajke ne pišu srećni, već oni koji se nadaju da su čuda moguća.
Lela Milosavljević: Pepeljuga
