Pa šta, ako ne verujem u život posle života? To ne znači da nisam vernik, već da ne mogu sebe poricati. Da verujem, ne bih bezbroj puta dlanovma stiskala nečije grudi, do iznemoglosti se trudeći da osetim da srce ponovo kuca. Ne bih slagala cigle i bojila zidove. Ne bih žurila da posadim i požanjem. I kako god bila sanjar, sanjam ono što je moguće, ono što je do mene. I kako god bila optimista, znam da čovek nema gen večnog hodanja ovom planetom. Verujem u početak, trajanje i kraj. Kraj koji donosi mir. Kraj je trenutak u kome se izgube oblici i boje . Izgube se patnje, fizički bol, nestanu sve izdaje, strepnje, neizvesnosti. Više se nigde ne žuri, više ničemu ne ističe rok.
Pa šta, ako znam da ćete tog dana svi tvrditi da ste me samo voleli? Zato što je tako neko rekao da treba, prećutaćete sve ono zbog čega sam vas nervirala. Prećutaćete u čemu ste mi zavideli, kada sam vas izneverila, kada ste vi lagali mene. Zato što je neko postavio pravila, brojaćete dane ili mesece obaveznog bola. Možda su za trajanje pravila neizbežna, ali kraj ne mogu promeniti. Zato bih volela da taj dan budem slobodna i nesputana. Da putujem bez stega i formi. Onako kako sam došla. Bez briga i znanja, bez dugova i dužnika. Bez lažnih suza. U onom u čemu sam disala i hodala i sa parom minđuša od gorskog kristala .
Pa šta, ako bih tog dana želela biti drugačija od većine? Ako budete iskreni, priznaćete da ste uvek mislili da sam pomalo izrod. Nećete se začuditi što sam želela da vam se pročita ovaj tekst uz tihe tonove Ravelovog Bolera. Neće vas čuditi što je lepo vreme, što vazduh miriše i što vam se čini da čujete moj smeh. Jer ja sam ostavila zenicu u jednom zelenom oku, nemir u nekim loknicama. Posadila sam ljubav, ljudskost, vaspitanje. Sazidala prijateljstvo . Ostavila slovo na papiru, trag na pločniku, pečat u poslu.
Pa šta, ako želim da budete iskreni i veseli? Nije li baš i samo taj dan moj. Ako ste već, zbog mene ostavili svoje obaveze, poslove, svoje žurbe, budite ono što ja želim. Setite se šta ste voleli kod mene, šta sam volela sa vama. Ne robujte onome što je neko, ko zna kad i ko zna zašto ostavio kao pravilo. Verujem ja u vaš osećaj praznine. Verujem i da odlasci bole, ali bol ne menja istinu. Mene su naučili da je bol kao kad šiješ iglom i koncem. Svakim ubodom konca je sve manje… Živite svoje vreme, jer ono neće stajati da vas sačeka.
Pa šta, ako neću biti tu kad budem vama zatrebala? Zar taj dan ne treba da mislite na mene? Da shvatite das sam zauvek slobodna. Nasmejana i ponosna. Bez opasnosti da me ikada više zaboli, da budem ponižena. Bez loših vesti, bez loših snova. Bez straha, bez suza. Dostojanstvena i smela. Ja ću negde plesati, lebdeti, ploviti. Ja i beskraj.
