O skromnosti blaženopočivšeg patrijarha srpskog gospodina Pavla zabeležene su mnoge priče. Ostavljene su nam u amanet kao lekcije o tome kako se postaje uzvišen i poštovan prizemnošću, odricanjem i poštenjem. U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne. Patrijarh je svuda išao peške, kad nije mogao, koristio je autobus i uvek je bio u istim cipelama.
“Jeste”, osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele. “Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.”
“Gde ste ih kupili?”
“Eh, kupio!” rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.
Te cipele su nekad bile ženske čizme, a patrijarh ih je našao, bačene, blizu kuće njegove sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele. Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i osam godina nakon njegove smrti. Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.
Obućarskom zanatu naučio čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat “pendžetiranja đona” naučio u manastirima. Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.
Patrijarhu Pavlu
Ti si svetlost što večno sija,
bolje ja što u meni klija.
Ti si dobru reč, dela, misao
u mojoj duši zauvek zapisao.
Da mi budu zvezda vodilja kad padne noć,
da me ohrabre sred svetlosti dana, iscele, daju moć.
Da se usudim, nedostojan, da kročim na stazu kojom si ti prošao,
da pogledam tamo odakle si došao.
I spoznam da to što ti jesi nema početak i kraj
već u sadašnjosti koja traje večni značaj.
Hvala ti što si mi ukazao put, lutanja spasao,
hvala ti što sam u čoveka stasao.
Neka Bog s tobom na tvom putu uvek bude,
zauvek pravio od nas dobre ljude.
