U studiji objavljenoj u „Američkom časopisu psihijatrije“, koja je trajala 11 godina, učestvovalo je više od 22.000 zdravih Norvežana.
Oni su na početku i na kraju studije govorili odgovarali na pitanja u vezi sa njihovim psihičkim stanjem i upražnjavanjem fizičkih aktivnosti.
Na početku studije, 12 odsto ispitanika je reklo da ne vežba, dok su odgovori ostalih učesnika prilično varirali od „vežbam do 30 minuta nedeljno“ do „vežbam više od 4 sata nedeljno“.
U narednoj deceniji, 7 odsto ispitanika pokazalo je simptome depresije, dok se anksioznost pojavila kod 9 odsto ispitanika.
Rezultati su pokazali da su ljudi, koji su izjavili da nisu vežbali, imali 44 odsto veće šanse da obole od depresije u poređenju sa ljudima koji su rekli da vežbaju sat do dva nedeljno. Kod ispitanika koji su vežbali duže od dva sata nedeljno nije pronađeno nikakvo dodatno pozitivno dejstvo fizičkih aktivnosti na psihičko stanje.
Iako nije pronađena nikakva direktna veza između vežbanja i depresije, naučnici strogo preporučuju bavljenje fizičkim aktivnostima jer one kontrolišu druge potencijalne faktore za razvoj psihičkih oboljenja poput starosti, pola, pušenja, konzumiranja alkohola i indeksa telesne mase.
Vežbanje ne mora da bude intenzivno, kao ni dugotrajno, ističu istraživači. Sat vremena nedeljno sasvim je dovoljno jer se ispostavilo da je pozitivan uticaj vežbanja na mentalno zdravlje primećen kako kod osoba koje vežbaju do tačke iznemoglosti, tako i kod ljudi koji se jedva oznoje.
Ukoliko je hipoteza australijskih naučnika tačna, 12 odsto slučajeva depresije moglo bi da se spreči samo vežbanjem.
