Uspomenu mi ostavljaš?
Hvala, nije trebalo!
Ne potcenjuj dečaka u meni,
ne preskači stepenice,
postoji neki red vožnje,
prva stanica – raskrsnica,
odsjaj sunca u zenicama,
led se topi u uglu oka,
zaustih da kažem, da viknem…
Ispružih ruku ka senci tvojoj,
prolaznik mi stavlja novčić,
zlatnici odzvanjaju pločnikom,
iglice leda bodu po vratu,
smrznuta reč dečaka…
Dobro jutro, starče!
Tražite nekog?
